Dala otkaz na poslu i krenula da obilazi svet: Lepa Jelena (32) iz Kikinde živi život iz snova, a smeštaj u Evropi ne plaća ni dinara! Evo kako joj uspeva!
Dodajte Kurir u vaš Google izborMnogi od nas maštaju o tome da daju otkaz, napuste užurbanu svakodnevicu, spakuju kofere i krenu da obilaze svet. Ipak, retki su oni koji taj san zaista i ostvare. Jedna od njih je Jelena Šljivar (32) iz Kikinde, koja živi život o kakvom većina može samo da sanja - putuje po Evropi, upoznaje nove kulture i istražuje skrivene kutke kontinenta, a za smeštaj ne plaća ni jedan jedini dinar!
Jelena je digitalni nomad, ali ujedno i profesionalni "pet sitter" (čuvar kućnih ljubimaca). Dok onlajn obavlja svoje redovne poslove, širom Evrope brine o psima i mačkama dok su njihovi vlasnici na putu - u zamenu za besplatan smeštaj.
Iako je završila poljoprivredni fakultet i radila u laboratoriji za proizvodnju bilja na odgovornoj poziciji, shvatila je da joj kancelarijski život od devet do pet predstavlja ogroman stres i da jednostavno nije za nju.
Teskoba kancelarije
- Rad u sistemu od devet do pet i stres koji donosi posao na odgovornoj poziciji su učinili suprotno od onoga što sam očekivala. Umesto stabilnosti i boljeg kvaliteta života, zapravo sam došla u situaciju da nemam volje i vremena za stvari koje volim. Sve se svodilo na posao - iskrena je Jelena na početku razgovora za Kurir.
Za koncept "pet sittinga" čula je još tokom studija od prijatelja, ali tada nije mogla da se otisne na put. Kad joj se ukazala prilika, nije imala dilemu. Otkazala je stan i upustila se u avanturu.
- Privukla me je na prvom mestu ljubav prema životinjama, a po prirodi sam i avanturista, ne drži me mesto - kaže ona.
Ovakav način putovanja funkcioniše preko specijalizovanih platformi, a Jelena koristi sajt Nomador - vlasnici joj ustupaju svoj dom potpuno besplatno, a ona zauzvrat brine o njihovim ljubimcima dok su na putovanju.
- Ljudima je najbitniji osećaj da ostavljaju ljubimce u sigurnim rukama. Pet sitting nije posao u klasičnom smislu. Nema radnog vremena i ne zahteva da stalno budeš u kući.Nahraniš ljubimca, prošetaš, poigraš se s njim. Pored toga imaš dovoljno vremena da razgledaš i istražuješ okolinu. Svaki oglas se razlikuje od potreba ljubimca i preferencija vlasnika, ali suština je ista - objašnjava naša sagovornica i dodaje da je često prijatno iznenade i sami domaćini.
- Dešavalo se da mi ostave bicikl, skuter, pa čak i kola na korišćenje. Na jednom angažmanu dolazila je i spremačica dva puta nedeljno, tako da ništa osim brige za ljubimce nije trebalo da radim.
Ljudi koji koriste ove usluge uglavnom pripadaju bogatijem sloju i dosta putuju, a angažmani traju od tri dana do tri meseca.
Zahvaljujući ovom poslu, Jelena je već obišla Pariz i celu regiju Il de Frans, kao i sever Francuske - mesta poput Lila, Amjena, Senlija, Fontenbloa i drugih manjih naselja. Poslednjih meseci baza joj je Crna Gora, a njen tipičan dan izgleda ovako.
Tipičan radni dan
- Dan počinjem oko sedam ujutru sa sat vremena šetnje. Nakon toga sledi doručak i malo igranja. Onda ja doručkujem i odem u teretanu ili na plažu. Popodne izvedem kucu kratko napolje, ručam i radim. Ili odem na plažu, pa radim iz kafića. Uveče idemo u još jednu dužu šetnju, nakon čega kuca spava, a ja imam slobodno vreme - priča Jelena, koja uskoro odlazi na novi posao i novu avanturu - u Španiju.
Najlepše uspomene Jelena za sada nosi iz Durdana, šarmantnog gradića jugozapadno od Pariza, poznatog po prelepom srednjovekovnom dvorcu i gustim šumama.
- Tu sam čuvala "bandu" - tri psa i dve mačke. Bilo je pravo zadovoljstvo. Kuća s velikim dvorištem, nije bilo potrebe za šetanjem kuca, imali su vratanca za životinje, pa su se oni slobodno kretali. Jedina obaveza je bila da dobiju doručak i večeru, puno maženja i igranja.
Nasuprot tome, najneobičnije iskustvo doživela je u Esertou, mirnom seoskom naselju na severu Francuske. Starija žena kod koje je odsedala nije znala ni reč engleskog, dok Jelena ne govori francuski. Međutim, jezička barijera ih nije sprečila da se razumeju, pa čak i sprijatelje.
- I danas smo u kontaktu - kaže Jelena sa osmehom.
Ipak, ovaj nomadski život ima i svoju tešku stranu, jer su rastanci neizbežni.
- Najteži je rastanak s ljubimcima, jer se baš vežem. Svaki put kažem da neću plakati, ali to je nemoguće. Posebno teško mi pada kad mi vlasnici pošalju sliku ljubimca koji spava na mom mestu. I njima bude neobično, naviknu se.
Do oktobra ove godine Jelena je potpuno bukirana, a u budućnosti planira da se uključi u humanitarne projekte za dobrobit životinja. Svima onima koji maštaju o sličnom životu, a nemaju hrabrosti, savetuje da prevaziđu strah od nepoznatog i upuste se u avanturu.
- Ne treba slušati šta okolina govori jer će uvek biti onih koji ne odobravaju nešto što je drugačije. Putovanja oplemenjuju dušu, a ljubimci pružaju neizmernu ljubav - zaključuje Jelena.